DLP: skraćeno odDigtal Light Processing, je tehnologija koja koristi optičke poluprovodnike (poznatiji kao uređaj sa digitalnim mikroogledalima, iliti DLP čip) da manipuliše svetlom. DLP čip se sastoji od pravougaonog niza sa preko 2 miliona mikroskopskih ogledala. Ova ogledala se montiraju na male šarke na čipu koje im omogućavaju da se se nagnu ka svetlosnom izvoru ili od njega, i tako kreiraju svetli ili taman pixel na projekcionom ekranu.  Svaki signal na ulazu projektora je kodiran pomoću neke sekvence bitova. Poluprovodnik taj niz interpretira kao informaciju za svako ogledalo da li da se ono usmeri ka svetlosnom izvoru (uključi)  ili ne (isključi), i to nekoliko hiljada puta u sekundi. Ukoliko je ogledalo “uključeno” više nego što je “isključeno” onda se reflektuje svetlo siva boja piksela, dok kod ogledala koje su više “isključena” nego uključena se reflektuje tamno siva boja piksela.

Postoje dve vrste projektora koji poseduju DLP tehnologiju, a to su Single Chip DLP, i  3-Chip DLP  projektori.

 Single Chip DLP projektora, postoje različiti načini generisanja boja. Ili postavljanjem color wheel-a ispred lampe sa belom svetlošću i DLP čipa, ili koristeći individualne izvore svetlosti za primarne boje, kao što su LED ili laseri. Najčešće se koristi lampa sa bleom svetlošću i color wheel. Bela svetlost koja je generisna od strane lampe prolazi kroz color wheel, dok putuje ka površini DLP čipa. Color wheel filtrira svetlost u crvenoj, zelenoj i plavoj boji, a to kod Single Chip DLPprojekcionih sistema može da generiše najmanje 16.7 miliona boja. DLP čip je sinhronizovan sa rotacionim color wheel-om tako da je zelena komponenta prikazana na čipu onog trenutka kad je zelena boja na color wheel-u ispred lampe. Isti taj princip važi i za crvenu i plavu boju. Ove boje su prikazane na projekcionom ekranu sa mnogo velikom brzinom osvežavanja, tako da posmatrač samo primećuje celokupnu sliku u boji.

3-Chip DLP projektori, samo ime kaže sadrže 3 čipa. Svaki čip za jednu boju iz RGB sistema. Sistem rada se bazira na istom principu kao kod Single Chip projektora, samo što ovi projektori koriste prizmu da “razbiju” svetlost koja pristiže iz lampe na tri primarne boje, i svaka od njih je onda prosleđena na svoj DLP čip, onda se tu rekombinuju i ponovo rutiraju i šalju  na projekcioni ekran kroz objektiv. Ovakvi projekcioni sistemi se mogu naći u bolje opremljenijim kučnim bioskopskim projektorima,  većim projektorima namenjim za predstave i razne skupove kojima prisustvuje veliki broj ljudi, kao i u digitlnim bioskopima.

Prednosti DLP tehnologije:

• Postizanje vrlo dobrog kontrasta
• Generalno su veoma tihi (manji projektori)
• Vrlo malo mrtvih piksela
• Vrlo malo prostora izmeću piksela stvara veoma glatku sliku i na manjim rezolucijama
• Veoma pogodni za prenos, mikroogledala i čip teško oštetiti u prenosu
• Pogodniji su za korišćenje u prostorijama u kojima se javlja više prašine (zbog zatvorenosti optike)
• Najbolja uniformnost boje

Mane DLP tehnologije:

• Skuplji od LCD projektora iste rezolucije i osvetljaja
• Može se detektovati “efekat duge” ili ti razbijanje boja.
• Saturacija (zasićenje) boja manje nego kod LCD