ANSI Lumen – je standardizovana jedinica mere kojom se meri količina osvetljaja projektora na specifičin način koji je propisan od strane Američkog nacionalnog instituta. Lumen je jedinica mere za količinu osvetljaja nekog svetlosnog izvora, a ANSI je akronim za American National Standards Instititue. 

Eco-mode: Pod eco-modom se podrazumeva opcija koju imaju svi projektori iz NEC palete proizoda, i većina projektora kod drugih proizvođača, i koja nam omogućava da produžimo radni vek lampe. Osvetljaj na projekcionom ekranu, će biti slabijeg intenziteta nego u slučaju kad projektor nije u eco-modu, ali ova opcija se uvek preporučuje ukoliko je slika koju projektor emituje prihvatljivog kvaliteta što se jačine osvetljaja tiče.

Projekcioni faktor (Projection factor): Svaki projektor ima fixnu ili promenljivu optiku koja ima neki projekcioni faktor. Taj podatak nam pomaže da odredimo na kom rastojanju od platna možemo da instaliramo projektor. Ukoliko je nepromenljiva optika, onda rastojanja od platna na kojima možemo instalirati projektor, i da cela slika “popuni” platno,  se izračunava tako što pomnožimo širinu slike koja će biti emitovana na platnu sa projekcionim faktorom. Uzmimo za primer projektor NEC P350W, njegov projekcioni faktor je vrednosti od 1.3-2.2:1. Ukoliko nam je platno na koje emitujemo sliku formata 16:10, i dijgonale 94″, dimenzija slike bi bila 127x203cm. Moguće rastojanje projektora od platna, a da pritom platno bude “popunjeno” bi bilo od 1.3*203= 263,9cm – 2.2*203=446.6cm. Ukoliko je optika na projektoru promenljiva, primenjuje se ista ova kalkulacija, samo se za svaki objektiv mora voditi računa da ima različit projekcioni faktor.

Pomeraj objektiva (Lens shift): Pod pomerajem objektiva se podrazumeva sposobnost objektiva projektora da poemri svetlosne zrake u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni na površini na koju vršimo projekciju a da nema gubitaka u prenosu podataka. Ovo nam omogućava da postavimo projektor van optičkog centra projektovane slike. Nemaju svi projektori ovu mogućnost, neki imaju samo mogućnost pomeranja u vertikalnoj ravni dok projektori koji spadaju u seriju profesionalnih, koji imaju izmenjivu optiku mogu da rade pomeranje slike bez gubitaka i u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni. Opseg pomeranja slike zavisi od projektora do projektora. Pomeranje slike u horizontalnoj ravni uglavnom je dosta manje od pomeranja slike u vertikalnoj. Na slici ispod je definisana mogućnost pomeranja objektiva i u kojim granica možemo sliku da pomeramo.

Kao što možemo da vidimo, za projektor i objektiv sa slike, moguća su pomeranja slike u horizontalnoj ravni u razmaku od 30% širine slike u levo i 30% širine slike u desno od optičkog centra projektovane slike. U vertikalnoj ravni se razlikuje mogućnost pomeranja sliku u zavisnosti kako je odrađena instalacija samog projektora. Ukoliko je u projektor instaliran na plafonu, sliku možemo da spustimo do 50% i dignemo 10% visine slike  od optičkog centra. Međutim, nije moguće odraditi pomeranje od 50% po vertikalnoj ravni i 30% u horizontalnoj ravni a da ne dođe do gubitaka. Za ovu vrstu projektora i objektiva, da ne bi bilo gubitaka u prenosu slike, moguće je odraditi pomeraj slike od 50% u jednom smeru a 10% u drugom smeru u vertikalnoj ravni, i 10% u horizontalnoj ravni u oba smera.

Korekcija trapeza (Keystone correction): je drugačiji pristup u ispravljanju veličine slike i njenog položaja na projekionoj površini. Projektor prilagođava sliku, tako da ona izleda kao da pravougaonog oblika. Ukoliko slika nije pravougaonog oblika, to znači da projektor nije normalno postavljen u odnosu na projekcionu površinu i zbog toga se stvara slika trapezastog oblika. Zbog nagiba projektora pod uglom bilo horizontalno ili vertikalno, dolazi do stvaranja trapeza. Korekcija trapeza uz pomoć skalera u projektoru interpolira sliku, tako da se ukinu pikseli koji su oblasti van oblika pravougaonika prave slike, a dodaju pikseli na mestima gde je to potrebno, dok se ne postigne slika pravougaonog oblika. Projektor ovom funkcijom skalira sliku na svakoj liniji piksela tako da se dobije pravougaona slika. Na slici ispod može se videti kako je slika koja je bila trapezoidnog oblika nakon korekcije izgubila deo informacija, i umesto originalnih 1920 piksela u donjem delu sad ima oko 1700 piksela.

Loše strane korekcije trapeza:

• Gube se informacije
• Slika neće biti oštra već zamućena
• Svetlost u “izbrisanim” delovima će biti vidljiva u skroz mračnoj prostoriji
• Linije na slici nisu prave, već su više stepeničaste zbog skaliranja i interpolacije

Ovo je funkcija kojoj ne treba pribegavati. Samo u slučajevima kad niste u mogućnosti da montirate projektor normalno na ravan projekcione površine, i kad ste sva moguća rešenja oko pravilnog kačenja projektora isprobali (Iskrivljena  linija zbog skaliranja)

DLP: skraćeno od Digtal Light Processing, je tehnologija koja koristi optičke poluprovodnike (poznatiji kao uređaj sa digitalnim mikroogledalima, iliti DLP čip) da manipuliše svetlom. DLP čip se sastoji od pravougaonog niza sa preko 2 miliona mikroskopskih ogledala. Ova ogledala se montiraju na male šarke na čipu koje im omogućavaju da se se nagnu ka svetlosnom izvoru ili od njega, i tako kreiraju svetli ili taman pixel na projekcionom ekranu.  Svaki signal na ulazu projektora je kodiran pomoću neke sekvence bitova. Poluprovodnik taj niz interpretira kao informaciju za svako ogledalo da li da se ono usmeri ka svetlosnom izvoru (uključi)  ili ne (isključi), i to nekoliko hiljada puta u sekundi. Ukoliko je ogledalo “uključeno” više nego što je “isključeno” onda se reflektuje svetlo siva boja piksela, dok kod ogledala koje su više “isključena” nego uključena se reflektuje tamno siva boja piksela.

Postoje dve vrste projektora koji poseduju DLP tehnologiju, a to su Single Chip DLP, i  3-Chip DLP  projektori.

Kod Single Chip DLP projektora, postoje različiti načini generisanja boja. Ili postavljanjem color wheel-a ispred lampe sa belom svetlošću i DLP čipa, ili koristeći individualne izvore svetlosti za primarne boje, kao što su LED ili laseri. Najčešće se koristi lampa sa bleom svetlošću i color wheel. Bela svetlost koja je generisna od strane lampe prolazi kroz color wheel, dok putuje ka površini DLP čipa. Color wheel filtrira svetlost u crvenoj, zelenoj i plavoj boji, a to kod Single Chip DLP projekcionih sistema može da generiše najmanje 16.7 miliona boja. DLP čip je sinhronizovan sa rotacionim color wheel-om tako da je zelena komponenta prikazana na čipu onog trenutka kad je zelena boja na color wheel-u ispred lampe. Isti taj princip važi i za crvenu i plavu boju. Ove boje su prikazane na projekcionom ekranu sa mnogo velikom brzinom osvežavanja, tako da posmatrač samo primećuje celokupnu sliku u boji.

3-Chip DLP projektori, samo ime kaže sadrže 3 čipa. Svaki čip za jednu boju iz RGB sistema. Sistem rada se bazira na istom principu kao kod Single Chip projektora, samo što ovi projektori koriste prizmu da “razbiju” svetlost koja pristiže iz lampe na tri primarne boje, i svaka od njih je onda prosleđena na svoj DLP čip, onda se tu rekombinuju i ponovo rutiraju i šalju  na projekcioni ekran kroz objektiv. Ovakvi projekcioni sistemi se mogu naći u bolje opremljenijim kučnim bioskopskim projektorima,  većim projektorima namenjim za predstave i razne skupove kojima prisustvuje veliki broj ljudi, kao i u digitlnim bioskopima.

Prednosti DLP tehnologije:

• Postizanje vrlo dobrog kontrasta
• Generalno su veoma tihi (manji projektori)
• Vrlo malo mrtvih piksela
• Vrlo malo prostora izmeću piksela stvara veoma glatku sliku i na manjim rezolucijama
• Veoma pogodni za prenos, mikroogledala i čip teško oštetiti u prenosu
• Pogodniji su za korišćenje u prostorijama u kojima se javlja više prašine (zbog zatvorenosti optike)
• Najbolja uniformnost boje

Mane DLP tehnologije:

• Skuplji od LCD projektora iste rezolucije i osvetljaja
• Može se detektovati “efekat duge” ili ti razbijanje boja.
• Saturacija (zasićenje) boja manje nego kod LCD